S vremena na vreme dodje vreme da se poigra svim nozevima, viljuskama i ostalim ostrim kuhinjskim predmetima, da se nasece malo svezeg ljudskog mesa koje je u toku dana uspelo da iznervira, pa da se malo postavi, zasedne, napravi plazma s mlekom, i da se jede, a meso da se baci besnim dzukelama ispred zgrade, neka ga premecu istim onim jezikom kojim su premetali svoja usrana pasja jaja.
Krenu odjednom sve stvari naopako, osetis kako se sve obrce, a ne znas u kom smeru ide to obrtanje, ni kada ce te pocastiti zaustavljanjem, osecas prosto kako ti kita ulazi sve dublje u zacudjeno dupe, jedna, druga, treca, vec vidis cetvrtu, crnu - dolece s leva ka ustima, i taj trenutak, kad si zinuo u cudu zbog svega sto se desava, koristi bezobrazna kita...
A uz sve to, ajd da te karaju po suncanom danu, ma joooook, uvek se bira neki kisni dan. Kad se vec svi pokenjaju po tebi, i ti u ocaju podignes glavu ka nebesima, trazeci spas, boga, ili samo znatizeljno gledajuci oblak u obliku sise, jedinu dobru stvar koja ti se desila tog dana, a nebo zadigne nogu, pa te popisa, isprska te od glave do pete, obelezi teritoriju - "Ti si danas moj kuchka, glupa kuchko" - kaze. Stojis mokar i jeban, dodje ti da odgrizes svoja muda, ali i tu ti je zakinuto, pa se jos vise nerviras.
Teske su to price...
Sa bilborda gleda Dzenifer Lopez, pusi sladoled, a tebi u glavi odzvanjaju cuveni stihovi
"Bilo je to u nekoj zemlji seljaka, na brdovitom Balkanu", popusio sam sto kuraca u jednom danu...
Нема коментара:
Постави коментар